Drvo

Kao što je i slučaj sa percepcijom simbolike boja, pri radu sa prirodnim materijalima neophodno je izbeći bukvalno poimanje simboličkog značenja. Tim pre, što jedan materijal može imati nekoliko značenja, kako bliskih po smislu, tako i udaljenih, a različiti materijali mogu nositi identično ili slično značenje.

Duhovni smisao se otkriva tek u kontekstu celokupnog juvelirsko-zlatarskog rada imajući u vidu njegovu namenu, formu, umetničko rešenje, sastav materijala i njihovo sadejstvo u celokupnoj kompoziciji.Izrada crkvenih predmeta se može porediti sa bogosluženjem, gde se, umesto reči, koriste prirodni materijali ustrojeni u specifičnu melodičnu formu, dobijajući na taj način poseban duhovno-estetski prizvuk.

U složenijem radu, harmonija različitih materijala podseća na redosled i poredak u liturgiji, a jednostavnije delo na kratku molitvu. No, u oba slučaja nisu važne samo ispravne reči i delanje, već stremljenje našeg srca prema Hristu.

Sa korenjem duboko usađenim u zemlju, i granama ustremljenim ka nebu, kod mnogih naroda drvo simbolizuje vezu između dva sveta – zemaljskog i nebeskog. Odvajkada se zna za “drvo sveta”, “drvo života” , „drvo poznanja dobra i zla“ a u mnogim drevnim religijama drvo je bilo predmet poklonjenja, kao mesto gde prebivaju božanstva.

Kod različitih naroda, različite vrste drveća je bilo sveto. Hrišćanstvo je sledilo starozavetne tradicije: u Bibliji se spominju tri osnovna sveta drveta: jela, brest (čempres) i šimšir (kedar, kiparis, palma).

“Slava Livanska tebi će doći, jela, brijest i šimšir, da ukrase mjesto svetinje moje da bi proslavio mjesto nogu svojih.” – govorio je prorok Isaija (Isaija 60.13). Po Predanju, ove tri vrste drveta, nakon što su rasle zajedno, poslužile su kao materijal za Krst Gospodnji.

Uočljiva je simbolička veza Časnoga Krsta i rajskoga Drveta Života. Ove vrste drveta poseduju upravo one osobine neophodne za hrišćansku simboliku. One su večno zelene i dugo netruležne biljke. Drvo, kao materijal, pre svega je simbolički vezano za Živototvorni Časni Krst i sa takvim značenjem široko prihvaćeno u Crkvi, tako da se predmetima izrađenim od njega pridaje poseban sakralni značaj. Poznato je da su mnogi duborezani krstovi, stavroteke, panagije i ikone ukrašeni skupocenim zlatnim i srebrnim okovima sa usađenim dragim kamenjem. Nije potrebno naglasiti, da su svete scene, izrezane u drvetu, glavna vrednost ovakvog zlatarskog crkvenog predmeta.

Kiparis i pevg (vrsta palme) su najčešće korišćene vrste drveta za izradu ikona u plitkom reljefu u Istočnoj Crkvi. Pored simboličke veze sa drvetom Časnog Krsta, palma je od najranijih vremena simbol pobede. U hrišćanstvu palma je simbol duhovne pobede, rađanja u Duhu i Vaskrsenja. Potvrdu naznačene simbolike nalazimo u Novom Zavetu. To su palmine grančice prilikom ulaza Gospodnjeg u Jerusalim i palmine grančice u rukama pravednika koji stajaše pred prestolom i Jagnjetom u Nebeskom Jerusalimu (Otkrivenje 7.9).

U današnje vreme tradicija duborezanja svetih scena živi i razvija se. Od drveta se režu monaški, naprsni i ručni krstovi, panagije, darohranilice, kivoti itd.

Drvo je verovatno najstariji umetnički i građevinski materijal, iz prostog razloga što je pomoću njega moguće lako napraviti jednostavne predmete sa vrlo malo alata. Takođe, ono je i jedan od najstarijih tradicionalnih materijala koji su se koristili u vajarstvu, zbog njegove dugotrajnosti, nosivosti i elastičnosti. Umetnici su od preistorije cenili njegovu tvrdoću, oblik, boju i strukturu, ali i lakoću oblikovanja.

Iako se može umetnički oblikovati svaka vrsta drveta, duborezci ipak preferiraju određene vrste, najviše zbog njegove trajnosti, lakšeg obrađivanja i lepote teksture. Zа dubоrеz sе najčešće koristi teško drvo, kоје imа veću čvrstoću, ali takođe i rаvnоmеrnu strukturu. Zbog veličine detalja na malim duboreznim radovima pogodnije je da drvo ima što manje izražene godove i šarenilo na površini preseka, jer jako naglašeni godovi ili razlike u boji konkurišu sitnim detaljima duboreza. Drvo može biti meko, kada je manje izdržljivosti i trajnosti ali je i lakše za obradu, te se zbog toga češće koristi za krupnije predmete.

Za minijaturni duborez se najčešće upotrebljavaju kruška, šimšir, dren, mahagoni, ebonos; a za veće predmete se koriste orah, hrast, javor, lipа, šlјivа i dr. Nајčеšći mаtеriјаli kоје mi kоristimо su kruškоvо (Pyrus communis – pitoma i divlја kruškа) i šimširоvо drvо (Buxus sempervirens), a rеđе drеn, оrаh i sl. Оvе vrstе su pоgоdnе јеr mоgu dа pоdnеsu оptеrеćеnjа nа mаlim fоrmаtimа, zbоg svоје gustinе, rаvnоmеrnе grаđе i uјеdnаčеnоg izglеdа.

U pitаnju је drvо kоје dugо gоdinа spоrо i pоstеpеnо rаstе, imа sitnе nеprimеtnе gоdоvе i dоstа vеliku tеžinu. Bоlјi su primеrci kојi rаstu u tеžim živоtnim uslоvimа i nа nеpristupаčnim tеrеnimа. Оd nаvеdеnоg zаvisi tvrdоćа, kоја bi trеbаlо dа budе štо vеćа, kао i mаsаn rеz kојi dаје lеpоtu miniјаturnim prеdmеtimа.

Оsim nаvеdеnоg оvе vrstе drvеtа su pоpriličnо dugоtrајnе i dugо zаdržаvајu prеciznоst rеzа, dоk sе kоd nеkih drugih vrstа tа prеciznоst rеlаtivnо brzо izgubi. Nајbоlјi kоmаdi drvеtа su оni iz dеlоvа stаblа kојi su bеz bоčnih grаnа i nеštо udаlјеni оd cеntrа, оdnоsnо srži drvеtа. Svаkа dаskа bi trеbаlо dа sе suši dvе-tri gоdinе.

Šimšir niје pоžеlјnо prеsušiti (оbičnо је dоvоlјnо pаr mеsеci), јеr pоstаје јаkо tvrd i mukоtrpаn zа оbrаdu. Sа drugе strаnе, аkо sе nе isuši dоvоlјnо, sklоn је pucаnju, nаrоčitо vеći kоmаdi.

Dubоrеzоm sе danas najčešće izrаđuјu rаzličiti prеdmеti, figurе, ikоnе, stilski nаmеštај, rаmоvi i sl. Dubоrеz je svoju najintenzivniju primenu imao u vreme baroka na stilskom nameštaju, gde je kоrištеn za dekorisanje еntеriјеra.

Zа duborezački zanat su pоtrеbnе vеštе rukе, punо strplјеnjа i pаžnjе. Do finаlnog duborezačkog prоizvоda sе dolazi krоz nеkоlikо fаzа: priprеmа drvеtа, crtаnjе mustrе, isеcаnjе kоnturа tеstеricоm i na kraju umetničkog modelovanja.

Najpogubniji spoljni uticaj na drvo je vlaga, jer pod uticajem vlage drvo truli i gubi na čvrstoći. Ukoliko se drvo nakon obrade adekvatno zaštiti moguće ga je sačuvati i do 800 godina.

Da bi se izbeglo pucanje drveta svako drvo namenjeno duborezu mora se pre obrade pažljivo osušiti. Drvo je najbolje odseći kada je u fazi mirovanja i kada u sebi ima najmanje soka. Idealno vreme za sečenje je period decembar – januar. Drvo se suši na umerenoj temperaturi, duže vremena i u suvoj prostoriji. Vlažno drvo manje je otporno od suvog.

Mi iz iskustva najčešće koristimo pastu od čistog pčelinjeg voska koja je pomešana sa terpentinom. Nakon isparavanja terpentina u površnom sloju drveta se zadržava samo vosak. Da bi drvo što dublje upilo pastu, finalni duborezački proizvod se stavlja u rernu i greje (bolja varijanta) ili se ugreje fenom (alternativna varijanta).

Osim voštane paste mogu se koristiti i laneno ulje, šelak i dr. Sintetički lakovi nisu loši ali smo primetili da lak često puca i ljušti se, zbog kvašenja krstića i drugih predmeta koji se nose oko vrata (zbog znojenja i kvašenja prilikom kupanja).

Delovi teksta su preuzeti sa sajta: www.pokimica.com